Internet pretraživači su programi koji pretražuju sadržaje za ukucane ključne reči. Pojam internet pretraživač se često koristi za specifično opisivanje sistema kao što su Google, Bing i sl. Pre 20 godina, tačnije 1996. godine tadašnji vodeći internet pretraživači su bili WebCrawler, AltaVista, Infoseek, Excite, Open Text, Lycos, Inktomi i Yahoo.
U to vreme strategija pretraživanja je bila vrlo jednostavna i sastojala se od stranica koje sadrže većinu ključnih reči koje odgovaraju traženom upitu. Imajući u vidu ovu činjenicu, da bi se što uspešnije ovladalo rezultatima pretraživanja, bilo je potrebno osmisliti strategiju rangiranja. Najuspešnija strategija se ogledala u tome da se najtraženije ključne reči inkorporiraju u web stranicu poslodavca, čime bi se uspešno održavala prednost nad konkurencijom. Jedna od strategija je bila dizajniranje posebne web stranice isključivo za dobro rangiranje za svaku od ciljanih ključnih reči. U tom periodu, svako ko je imao osnovno znanje o funkcionisanju internet pretraživača i ključnih reči mogao je da stekne u samom startu veliku prednost u vezi sa bilo kojom temom, na bilo kojem pretraživaču.
Jedini kriterijum tadašnjih pretraživača su bile ključne reči, znajući to, web dizajneri su ciljane ključne reči ubacivali u zaglavlje web stranice, naslove, kao i u podnožje, telo stranice i meta tagove. Meta tagovi su html tagovi koji nisu vidljivi posetiocima, ali služe kao izvor informacija o sadržaju stranica koje se pojavljuju na pretraživaču. Ova strategija je bila zastupljena u periodu od 1995. do 1997. godine i bazirala se na ogromnom broju ključnih reči, a tek sa osavremenjivanjem algoritama koje su koristili internet pretraživači su uvedeni kriterijumi koji ne uključuju samo ciljane reči.
Ovo bi značilo da sadašnji pretraživači uključuju i mnoge druge kriterijume kao što su verodostojnost brenda, originalnost sadržaja, popularnost stranice i sl. Uvođenje novih kriterijuma je bilo potrebno kako bi se napravila selekcija među postojećim stranicama i kako bi se sprečilo spamovanje, tačnije pretrpavanje pretraživača nebitnim sadržajima i rečima u svrhu promocije i marketinga. Danas, takav pokušaj spamovanja se kažnjava na dva načina. Blaži način kažnjavanja je da sajtovi koji se koriste tom metodom budu na poslednjim stranicama pretraživača, dok bi teži uključivao totalno isključivanje sa pretraživača.
Strategija protiv pretrpavanja ključnih reči je bila zasnovana na algoritmu koji se bazirao na pozicioniranju i gustini ključnih reči, kao i broju dolaznih veza koje su bile pod kontrolom odvojenog izvora. Međutim, poslodavci su se dosetili da kreiraju stranice sa linkovima koje bi dovodile ciljnu grupu potrošača do sadržaja koje oni nude. Neko vreme nakon toga postojao je trend reklamiranja linkova, koji je naprasno propao, kada je u pretraživač uveden algoritam u kome nisu dostupne lokacije (stranice sajtova) sa reklamom linka.
Pretraživač koji je razvio najuspešnija sredstva za eleminisanje spamova je Google, koji je registrovan 4. septembra 1998. godine. Nakon nagle ekspanzije ovog pretraživača, svi dotadašnji pretraživači se polako gase, osim Yahooa. Iako osnovu za internet rangiranje čine i Facebook, Instagram, Twitter, Pinterest, i dalje se glavno rangiranje obavlja kroz poštovanje Google-ovih smernica optimizacije za pretraživače. Google vrednuje sve što web stranica može da ponudi, uključujući i dizajn i strukturu stranica. Efikasno poslovanje je ono koje je prilagođeno pravilima poslovanja Google kompanije, drugim rečima, ako Vas voli Google, voleće Vas i svi ostali.
Ukoliko imate pitanja u vezi sa optimizacijom za Google ili su Vam potrebne profesionalne SEO usluge, slobodno nas kontaktirajte kako bismo uradili besplatnu analizu Vašeg sajta i dali Vam predloge za optimizaciju kako biste bili rangirani bolje na Google pretrazi.
