Nije nepoznato da psihologija igra veliku ulogu u marketingu i kreiranju veze između klijenta i proizvoda. Naravno, klijentu je u cilju da dobije što kvalitetniji proizvod i uslugu, dok je firmi koja proizvod prodaje cilj sama prodaja. Iako se pretpostavlja da se marketing odnosi na cenu, formiranje cene, stvar je upravo suprotna.

Marketing se fokusira na klijenta, osobu koja kupuje naš proizvod. Ono što svakako treba da znamo je da klijenti ne kupuju proizvod zbog cene, nego zbog iskustva koje proizvod nudi. Jednostavno to znači  da klijentu ili kupcu jeste bitna cena, ali nije toliko primarna koliko sama usluga i iskustvo. S tim u vezi cena je isključivo subjektivna i predstavlja procenu proizvoda, međutim, prava procena dolazi kroz korišćenje istog.

Za firme koje tek počinju sa radom, cena je vrlo bitan faktor, jer igra veliku ulogu u izgrađivanju reputacije na tržišti, dok je kvalitet nezaobilazna stavka, bilo da ste razvili posao ili ga tek razvijate. Međutim, pored navedenih faktora koji su bitni u poslovima prodaje usluge ili proizvoda, postavlja se pitanje načina prikazivanja te usluge ili proizvoda.

I upravo ovde dolazimo do psihologije konzumiranja, kontrole i stvaranja veštačkih potrošačkih potreba koje mogu da utiču na proces prodaje. Ako pogledamo velike brendove poput Coca-Cole, videćemo da se u reklamnim spotovima često pojavljuje porodica na okupu ili tinejdžeri, čime se promoviše jedinstvo, sloboda, ljubav i druženje. Promovišući globalne ljudske vrednosti, posebno one koje karakterišu određenu uzrasnu grupu, Coca-Cola je uspela da izgradi i zadrži reputaciju najprodavanijeg napitka na tržištu.

Emocije kao marketing strategija

S tim u vezi možemo se nadovezati na prvu strategiju uspešne prodaje, a to su emotivni odnosi. Nostalgija, vraćanje na detinjstvo, ljubav i zaljubljivanje, deca, kućni ljubimci predstavljaju veoma uspešnu manipulaciju klijenata. Kada se proizvod reklamira na ovaj način, on više nije samo proizvod već i deo nečijeg života. Na ovaj način proizvod automatski dobija mnogo više na značaju. Dodatni poeni se dobijaju ako je proizvod dostupan različitim uzrasnim grupama, ako nije namenjen samo za porodicu ili samo za tinejdžere.

Inferiornost kao marketing strategija

Sledeća strategija je psihološki još interesantnija. Zasnovana je na ponižavanju i inferiornosti. Potrebi da se zasluži naklonost i pažnja. O čemu se radi? Iz nekog razloga, ljudima je privlačnije da se pokažu i ostvare u onim krugovima gde nisu posebno poželjni. Tada imaju potrebu da nekoga očaraju ili zadive kako bi prvobitnu pretpostavku o sebi dokazali kao netačnu.

Ili da parafraziramo rečenicu Gročo Marksa, čovek ima veću želju da pripada onoj grupi koja ga ne želi za člana. Prevedeno na jezik marketinga, u prodavnicama poznatih brendova, poput Gučija, zaposleni se prema mušterijama ponašaju arogantno i pomalo bahato, upravo sa ciljem da ih privuku da kupuju skuplje stvari.

Ovu taktiku ne treba iskorišćavati u svakoj situaciji, jer se takvo ponašanje može protumačiti i kao neprofesionalizam. Ali, velika kompanija kao što je Guči taj luksuz može sebi dozovoliti.

,,Manje je više“ marketing strategija

Manje je više. Poznat kao minimalizam, ovaj pravac u umetnosti naglašava estetiku jednostavnosti. Sa stanovišta marketinga, ovo se koristi na malo drugačiji način i to tako da se proizvodi pakuju u manje kutije ili limenke, kako bi klijenti više kupovali.

Kada pojedete dve čokoladice, možda ste uneli više kalorija i potrošili više para nego da ste kupili običnu čokoladu, ali Vi ne mislite o tome, jer Vaš mozak smatra da je to jednostavniji i bolji način. Iako smo apsolutno sigurni u tačnost percepcije, mozak je lako zavarati i upravo se tom činjenicom vode i druge kompanije.

Konfuzija kao marketing strategija

Strategija konfuzije klijenta. Najbolji način da dobijete ono što želite je da zbunite osobu od koje nešto tražite. Iako nije ispravna strategija (da li uopšte vredi diskutovati o ispravnosti u marketingu), ovaj način pristupa potrošaču može biti i više nego praktičan za poslovanje. Zasnovan je na konfuziji.

Proizvod koji se prodaje se izmesti na više različitih mesta i potrošača tera da se izgubi u traženju proizvoda toliko da mu oslabi senzitivnost za samu cenu. Ovo u principu znači da se kupac toliko umori od traganja za proizvodom, da na kraju uzme ono što je prvo video, ali svakako ne uzima koncentrisano i sa punom pažnjom, već više da ,,otalja“ stvari. To već nije tako lako sa online marketingom, jer je kupac dovoljno koncentrisan da polako pogleda Vaše proizvde.

Dodir kao marketing strategija

Dodir kao strategija. Mnoge studije su pokazale da prodavci koji imitiraju telesne pokrete ili facijalnu ekspresiju kupaca lakše dolaze u kontakt sa njima i imaju veću verovatnoću da prodaju proizvod. Ovo važi za oba pola. Međutim, kada su žene prodavci u pitanju, one su u još većoj prednosti, jer uspostavljanjem bližeg odnosa sa kupcem, putem blagog dodira po ramenu na primer, dodatno povećavaju šansu za prodaju proizvoda.

U oblasti digitalnog marketinga ovo bi značilo da ako već ne vidite klijenta, bitno je da uspostavite bliži odnos sa njim, poput na primer postavljanja pitanja, davanja povratne informacije ili izvinjenja ako je to potrebno.

Besplatne usluge kao marketing strategija

Besplatne usluge ili proizvodi. Ova strategija je stara koliko i marketing. Kada osoba uđe u parfimeriju i kupi parfem, a na kasi je dočeka besplatna tester krema ili neki drugi proizvod koji ne mora da plati, to dodatno pojačava želju klijenta da ponovo kupuje u istoj radnji.

Naziv valute pored broja kao marketing strategija

Strategija valute. Ovo istraživanje je sprovedeno u Americi, mada verujemo da je primenljivo na sve zemlje kada je marketing u pitanju. Tiče se imena valute koje stoji ili ne stoji pored broja. Nije isto ako napišete da nešto košta 8 i $8. Kompanije koje su obraćale pažnju i na ovaj momenat, imale su mnogo uspešniji posao od kompanija koje se nisu bavile tim detaljima.

Miris i muzika kao marketing strategija

Za kraj, čulo mirisa. Čulo mirisa je jedna od najuspešnijih taktika za tako reći, zavođenje kupca, jer miris, kao i muzika utiču na podsvesni deo pojedinca i usmeravaju ga na određene proizvode. Miris cimeta ili na primer jabuke opuštaju osobu i na taj način dodatno slabe perceptivne mogućnosti. Isto je i sa muzikom, pa nije isto ako slušamo neku agresivnu, brzu ili preterano glasnu muziku u prodavnici i kada slušamo tihu muziku.

Ove i mnogo druge strategije formiraju odnos izmeđi kupca i prodavca. Neke od strategija su izvanredne u davanju svog doprinosa u razvoju marketinga, ali opet, mogu biti vrlo opasne po posao, ako ne znamo kako da ih koristimo. Nisu ni sve strategije za sve poslove i obrnuto. Bitno je igrati mudro i taktično i ne shvatati stvari suviše lično, ni sa aspekta prodavca, ni sa aspekta kupca.