You are currently viewing Društvene mreže u 2018. godini – Šta nas sve čeka?

Društvene mreže u 2018. godini – Šta nas sve čeka?

Već krajem 2017. godine moglo je da se nasluti u kom pravcu se kreću promene na društvenim mrežama. Društvene mreže su pretrpele značajne promene. One su dovele do menjanja  algoritma pre svega na Facebook-u koji je rapidno počeo da gubi novac. Mnogo korisnika je prešlo na Instagram platformu, što je Marka Zukerberga nateralo da Facebook news feed pretvori u porodično okupljanje.

Tako je Facebook smanjio vidljivost sadržaja sa drugih stranica, a u korist porodičnih feed-ova i objava. Naravno, ovo je bio samo paravan za mnogo ozbiljniju zamisao koja se ticala marketinga i oglašavanja preko Facebook-a. Naime, poslodavci čiji posao u velikoj meri zavisi od Facebook-a su morali mnogo više da plaćaju da bi njihovi sadržaji bili vidljivi u news feed-u. Da ne pominjemo i slučaj sa explore feed-om koji ni bio aktivan u svim zemljama.

Promene u algoritmu

Promene u algoritmu koje se tiču vidljivosti objava naših prijatelja i porodice su se desile u januaru 2018. godine. A objašnjenje ovih promena se odnosilo na prioritizaciju privatnosti naspram marketinga. Naravno, ovaj vid objašnjenja je samo dobro upokovana namera da se cene sponzorisanja postova podignu, a Facebook zaradi više novca.

Buzzsumo istraživanje i najnoviji rezultati

Istraživanje iz 2017. godine koje je sprovela kompanija Bazsumo (Buzzsumo) navodi veoma zanimljive i neobične rezultate s obzirom na dostupnost društvenih mreža. Naime, prema njihovim podacima, društveni angažman na nekom post-u je opao za 50 % u odnosu na 2015. godinu. Takođe, kod korisnika društvenih mreža vidljiva je nezainteresovanost vestima i sadržajima koliko god oni i skandalozni bili.

Ova kompanija na kraju zaključuje da je danas veoma teško održati reputaciju na društvenim mrežama, budući da stalno treba da ste vidljivi, dostupni i zanimljivi, što je posebno veliki problema, ako iza sebe nemate tim ljudi koji održava reputaciju. Društvene mreže imaju takvu težinu da od neke teme naprave veoma aktuelan i primamljiv sadržaj koji se može isto tako ugasiti za nedelju dana.

Promene na Twitter platformi

Jednu od promena u pristupu postovima je doživeo i Twitter, a najviše zbog kritika upućenih na organizaciju same platforme. Twitter je više puta kritikovan kao plodno tlo za širenje mržnje i političkih antikampanja. Zato, na početku 2018. godine Twitter uvodi promene poput sprečenosti korisnika da objavljauju tvitove sa više naloga. Masovno retvitovanje i linkovanje je takođe ukinuto, s obzirom da se isključuje stvaranje automatskih engagementa.

Vraćanje chat foruma

2018. godina je donela i veću upotrebu drugih društvenih načina komunikacije, poput mailova, privatnih poruka ili chat foruma. Ovaj momenat u istoriji digitalizacije nije objašnjiv, pošto nema konkretnih razloga zašto bi se to dešavalo, osim ako korisnici nisu zabrinuti za svoju privatnost.

Influenser marketing

Marketinški gledano, početak 2018. godine, mada je trend zaživeo mnogo pre toga, je doneo povećanje influenser marketinga, čiji je cilj da neki proizvod reklamira osoba koja je poznata ili aktivna na društvenim mrežama. Međutim, kod angažmana influensera veoma je bitno kakav odnos ta osoba ima sa svojim fanovima i da li je skandalozna ličnost, jer neko ko predstavlja Vaš brend ili bilo čiji ne bi trebalo da ima ekcesivno ponašanje. Kako je malo ili nimalo brendova koji bi tako nešto zaista propagirali, definitvno treba obratiti pažnju i na influensera koga angažujete.

Plaćeni oglasi – osnovno pravilo marketinga

Ono što je postala glavna preokupacija posle svih promena na Facebook-u, Instagramu, Twitteru, Snapchat-u je plaćanje oglasa. Postoji neki komfor u tendenciji plaćenog oglasa, gde je poslodavac gotovo siguran da će razviti posao za veoma kratko vreme. Međutim, oglašavanje pre tri godine, i oglašavanje danas nije isto.

Prvenstevno, zahtevi su postroženi, čak više na Facebook-u, nego na Instagramu, a na sve to, korisnici su imuniji na reklame. Šta više, ni ne primećuju ih. Mnogi marketing stručnjaci su predviđali da su korisnici suviše lenji da bi blokirali reklame sa nekih stranica, ali to izgleda nije slučaj u praksi, s obzirom da korisnicu ne prezaju od toga da blokiraju reklame u news feed-u. Oni naravno imaju pravo na čist feed, kao što i poslodavac ima pravo da targetuje određenu grupu ljudi na platformi na kojoj se oglašava. U ovom slučaju, to je Facebook.

Filtriranje digitalnih medija

Vil Rejnold (Wil Reynold) u svom MozKon (MozCon) predavanju ističe da je zvanično došlo vreme zrelijih društvenih medija. Nema više trikova i prevara, jer su korisnici suviše zasićeni sadržajima da bi uopšte mogli da reaguju. Dakle, treba negovati autentičnost i jedinstvenost, a to se jedino postiže kroz doslednost u poslu i višegodišnji trud.

Društvene mreže nisu više kao što su nekada bile i kupovina lažnih profila, lajkova i profilnih pregleda ne donosi ništa. Danas postoje Facebook stranice sa preko 20 000 lajkova na stranici, a da se po postu dobija samo 2 do 3 lajka, po tome se zapravo može videti da li su članovi aktivni ili ne. Ono što je veoma važno za sve poslodavce je pre svega prihvatanje činjenice da moraju plaćati oglašavanje i da je to jedan od sofisticiranijih načina promocije, umesto bilborda, poziva putem telefona, davanja oglasa i slično.

Bilbord VS Promo post

Ipak, neki poslodavci treba da razmisle i o ovim opcijama ako njihov posao zahteva da budu bliži korisnicima i na ovaj način. Ovi tipovi marketinga nisu zamrli, ali je činjenica da je digitalni marketing postao vremenski ekonomičniji i lakši za upravljanje, nego što je to slučaj na primer sa bilbordima. Treba uzeti u obzir da nije isto koristiti Facebook, Instagram ili Twitter.

Iako primarno, ovo jesu društvene mreže, angažman na njima nije isti. Ako pričamo o Facebook-u, vrlo je bitno da korisnici Facebook-a vide i lajkuju ili komentarišu, šeruju Vaš sadržaj, nego Vašu stranu, pošto je Facebook svestan činjenice da je moguće da su korisnici na neki način naterani da lajkuju određeni sadržaj. Opcije poput ,,lajkuj ovo ako ti se sviđa” je nešto što ne donosi pravi engagement, iako prividno deluje da je tako, zato Facebook-ov novi algoritam više vrednuje komentare i šerove, jer time pretpostavlja pravi socijalni dijalog.

Kraj informacionog matriksa

Na kraju, možemo zaključiti da promene koje su obeležile 2017. godinu, ali i 2018. godinu imaju za cilj da nas uvedu u kvalitetniji svet informacija, što je donekle i moralo da se desi. Poslednjih godina je došlo do tolikog porasta informacija, da jedino pooštrena marketing pravila i pravila optimizacije mogu da nas spasu od totalnog beznađa u informacionom matriksu u kome smo se našli.

Оставите одговор